Нестанак Атиле и распад моћног Хунског царства 453. године нове ере није био само крај једне номадске доминације, већ и почетак бурне, али кључне транзиције у историји Панонске низије. Ова некадашња житница Римског царства, а затим седиште Атилиног шатора, постала је поприште нових сеоба, сукоба и рађања нових политичких ентитета. Панонија после Хуна – то је доба Германа, Византије и доласка Словена.
I. Борба за наслеђе: Готи, Гепиди и Руги
После Атилине смрти, народи које су Хуни покорили, предвођени Гепидима и њиховим краљем Ардариком, подигли су устанак. Одлучујућом битком на реци Нетао (454. године) сломљена је хунска моћ.
Гепиди: Они постају најмоћнија снага. Настањују се у источном делу Паноније, посебно око Сирмијума (данашња Сремска Митровица), који је Хуни разорио 440/441. године. Гепидска краљевина ће опстати све до доласка Авара.
Остроготи: Они су се, уз дозволу Источног Римског Царства, населили као федерати (савезници) у западној Панонији. Под вођством Теодорика Великог, Остроготи ће касније кренути пут Италије (488. године), остављајући Панонију.
Руги и други Германи: Мање групе, попут Ругија, такође су заузеле делове територије, али нису оствариле дуготрајну доминацију.
Овај период је обележен сталним ратовима, али и покушајима Византије да одржи утицај, посебно у јужним деловима – Сави и Панонији Секунди, користећи ривалитет између германских племена.
II. Краткотрајни Повратак Царства и Долазак Авара
Византија, односно Источно Римско Царство, никада није одустало од својих претензија на Панонију. Током 6. века, за време цара Јустинијана И, Византија је повратила контролу над Сирмијумом и јужном Панонијом. Сирмијум је поново постао цапут Иллyрици (главни град Илирика) и важан црквени и војни центар.
Међутим, моћ Гепида и византијска контрола били су кратког века. Средином 6. века, из Азије су се појавили Авари, још један номадски народ, предвођен каганом Бајаном.
💡 Кључни догађај: Године 567. Авари и Лангобарди (још једно германско племе) удружили су снаге и уништили Гепиде.
Лангобарди су се убрзо повукли у Италију, а Авари су преузели целу Панонску низију. Формиран је Аварски каганат, који ће доминирати овим простором наредних више од 200 година.
III. Тајанствени Улазак Словена
Истовремено са Аварима, а можда и раније, у Панонију и на Балкан се насељавају словенска племена. Иако је Аварски каганат успоставио војну и политичку контролу, он је често користио Словене као своје војнике и савезнике у походима против Византије.
Словени су се постепено инфилтрирали и насељавали:
Празнина: Ратови, разарања Хуна и сеобе германских племена створили су демографску празнину.
Авари као катализатор: Аварска доминација гурнула је словенске масе даље на југ и југозапад, насељавајући Балкан.
Нова Етничка Слика: Током 7. века, словенско становништво постаје већинско у многим деловима бивше Паноније, посебно у јужним (Сава) и северозападним (Карантанија) пределима.
IV. Епилог: Од Паноније до…
Доба после Хуна је период у коме се некадашња римска провинција, Панонија, трансформисала и полако губила свој стари идентитет. Римска урбанизација је пропала, латински језик је нестајао, а на сцени су остала мешавина Германа, Византинаца и све бројнијих Словена.
Панонија је коначно обликована тек падом Аварског каганата под ударцима Франака (око 800. године) и каснијим доласком Угара (крајем 9. века), што је увело у нову епоху – ону средњовековне Угарске.
