Север Баната, подручје Потисја и сâм атар Иђоша, у периоду Римског царства и касне антике (од 1. до 4. века н.е.), није био део римске провинције, већ је припадао такозваном Барбарицуму. Тим пространством, смештеним између дунавског Лимеса на југу и Карпата на истоку, доминирала су сарматска племена, моћни номадски коњаници пореклом из азијских степа.
Племена степских ратника
Сармати су били савез племена иранског порекла, а најважнији део тог савеза који се населио на тлу данашње Војводине и, самим тим, у Потиском Банату, били су Јазиги (Иазyгес).
Јазиги су стигли на ове просторе око 44. године пре нове ере, сместивши се у равницу између Дунава и Тисе. Ова регија, нарочито близу Иђоша, за њих је постала центар полуседентарног начина живота.
Положај: Њихова територија била је стратешки изузетно важна јер је формирала тампон зону између Римљана (који су контролисали Срем и југ Баната) и Дачана с оне стране Карпата.
Животни стил: Иако су задржали номадску традицију и били су чувени као елитни тешки коњаници (познати по својој дугој копљастој контос формацији), у Потисју су развили и елементе седелачког живота, бавећи се ратарством и сточарством.
⚔️ Вечити сукоби и савезништва са Римом
Историја Иђоша и Потиског Баната у овом периоду обележена је динамичним односом Јазига и Римског царства:
Војна моћ: Јазиги су били цењени, али и опасни противници Рима. Често су упадали преко Дунава пљачкајући римске територије, изазивајући казнене експедиције цара.
Клијентска држава: У дугим периодима мира, постали су номинално клијентска држава Рима, делујући као помоћне трупе Римљанима, на пример, у ратовима против Дачана.
Ратнички гробови: Археолошка истраживања у Банату, укључујући и северне делове близу Иђоша (иако се чешће спомиње Бачка и јужни Банат), сведоче о њиховој карактеристичној култури. Сарматски гробови често садрже богате прилоге оружја и, што је најважније, коњске опреме, што потврђује њихову ратничку и коњаничку традицију.
Археолошки трагови у Потиском Банату
Иако је Иђош најпознатији по својим неолитским налазиштима, каснији слојеви из римског доба такође носе трагове присуства Сармата. Њихови гробови, насеља и остаци материјалне културе су кључни за разумевање периода између пропасти Дачког царства и доласка Хуна и Гота.
Сармати су на тло Потисја донели:
Специјализовану металургију: Нарочито у изради оружја и коњске опреме.
Нову орнаментику: Карактеристичан стил украшавања предмета, познат као “полихромни стил”, са инкрустацијама полудрагог камења и стакла.
У коначници, сарматски савез, а посебно Јазиги, доминирао је Банатом пуних четири стотине година, остављајући трајан печат на етнички и културни мозаик овог дела Европе, све док их нису заменили нови таласи миграција (Гепиди и Авари).
