У атару Иђоша пронађен је и низ налазишта из праисторијског периода. С обзиром на то да је Иђош, као и цела општина Кикинда, део северне границе полуосртва Баната и самим тим и Панонске низије (Панонског мора), у праисторијском периоду је имао врло бурне, значајне и дуготрајне геолошке промене. Кретањем ледених маса и мењањем климе настале су изразито значајне промене рељефа.
У време када је, у геолошком смислу, на нашем подручју настало Панонско море, овде је постојало само изразито развијено плитководно језеро, а на целој површини данашње општине Кикинда била је изразито мочварна територија. На целом Панонском мору и мочварним површинама Панонског басена формирале су се плитководне, топле и непромењене реке и језера, која су пружала изобиље хране и воде.
У околини Иђоша и Кикинде је, захваљујући богатом биљном и животињском свету, створено идеално станиште за праисторијског човека.
На основу ископавања остатака људске културе на територији Иђоша, можемо закључити да су ти остаци били карактеристични за Панонско море, односно Карпатски архипелаг.
На територији Иђоша, као и целе општине Кикинда, до сада су пронађени археолошки остаци из: Каменог доба, Металног доба, Бронзаног доба, и Железног доба.
У прилог овоме иду и археолошка налазишта која су се налазила на подручју Иђоша, а која су, нажалост, била скромних размера.
Бисери долазе из Срема, а не из Баната, што се тиче археолошких налаза.
Становништво Иђоша је, с обзиром на близину реке Тисе, имало могућност снабдевања водом и храном. Река Тиса, која је уједно и најдужа река у Панонској низији, на свом току од Срема, пролази кроз општину Кикинда и Иђош.
Током праисторијског периода у Банату, у селу Иђош, становништво је развијало културу Тиса-Моровић-Самош-Јабучје, која је временом прерасла у Старчевачку културу.
МЛАЂЕ КАМЕНО ДОБА
Стабилизација водостаја банатских река, исушивање и отварање знатног дела воде за своје просторе усмерили су га, с пролећа, нарочито уз присуство птица, ствараће се нова станишта за животиње и знатна складишта хране.
У Панонској низији, услед благих температурних промена, развија се пољопривреда и сточарство. У долини реке Тисе, у околини Иђоша, становништво је користило плитководно језеро за наводњавање, а у исушивању мочвара пронашло идеалне услове за живот.
У млађем каменом добу, на територији Иђоша, становништво се бавило ловом, риболовом, сакупљањем плодова, а услед развоја пољопривреде и сточарства, дошло је до првих сталних насеља.
Као најбројније културне остатке на подручју Иђоша можемо споменути:
Керамичке посуде и фигурице (највише се задржавају до бронзаног доба)
Оружје и оруђе од камена и кости
Предмети од бакра (предмети од бакра се појављују тек у металном добу, а највише се задржавају у бронзаном добу)
Најважније за млађе камено доба на подручју Иђоша је неолитско културно налазиште које се налази на око 7 км јужно од села, у близини реке Тисе, у месту званом “Градош”.
[Слика оруђа и оружја нађена на подручју Панонског басена, с леве стране је приказан комад оруђа, а с десне стране је приказан део секире. Испод слике пише: Оруђе и оружје, култура млађег каменог доба]
У околини Иђоша, у месту званом “Градош”, пронађено је и налазиште Старчевачке културе и Културе кругова.
Ипак, најважнија археолошка налазишта на територији Иђоша су:
Насеља у Иђошу (у близини реке Тисе)
Налазиште у Иђошу (у месту званом “Градош”)
У млађем каменом добу, на територији Иђоша, у близини реке Тисе, становништво је развило керамичку производњу.
Керамичке посуде из Иђоша су биле специфичне по орнаментици (украшавању) и облику.
На примеру керамичких посуда из Иђоша, можемо да приметимо да је у то време била изразито развијена пољопривреда, сточарство, а уједно и риболов.
ДОБА ОБРАДЕ МЕТАЛА
Проналаском првих руда разних метала, дошло је до промене у животу, обичајима и култури становништва. У Банату, у околини Иђоша, развијала се металургија.
У металном добу, становништво у Иђошу је, с обзиром на близину реке Тисе, развило трговину и размењивало метале, керамику и храну.
Развој металургије у Банату, на територији Иђоша, је први пут у историји Панонског басена створио стална насеља.
Поменути археолошки остаци из Старчевачке културе се везују за цело подручје Баната, од Иђоша до села Галад.
На територији Иђоша пронађена су и налазишта из Старчевачке културе и Културе кругова.
У Бакарном добу (око 1.500 година пре нове ере) на територији Иђоша, у близини реке Тисе, развијала се металургија и керамичка производња.
БРОНЗАНО ДОБА
Бронзано доба је период у коме се први пут, у већој мери, користе бронза и бакар.
У Бронзаном добу, на територији Иђоша, становништво је, с обзиром на близину реке Тисе, имало могућност трговине и размењивало метале и керамику.
ЖЕЉЕЗНО ДОБА
У Жељезном добу, на територији Иђоша, становништво се бавило пољопривредом, сточарством, риболовом и трговином.
